TRAGEDIJA KAKVU SPORT NE PAMTI: Sportista koga je obožavao ceo svet, umro tri dana pred meč za titulu prvaka sveta u 39. godini!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Edi Gerero je odrastao u rvačkoj porodici, prošao Meksiko i Japan, a potom se probio u ECW i WCW kao tehnički briljantan i harizmatičan rvač.
- Posle teške nesreće i borbe sa zavisnošću, vratio se u WWE, osvojio titulu protiv Broka Lesnara i postao miljenik publike.
- Preminuo je 2005. od srčanog udara sa 38 godina, a 2006. je posthumno primljen u WWE Kuću slavnih.
Priča o Ediju Gereru je jedna od najinspirativnijih, ali ujedno i najtragičnijih priča u istoriji modernog sporta i zabave.
To je priča o čoveku koji je dotakao samo dno, izgubio sve, a onda neverovatnom snagom volje uspeo da se vrati i popne na sam vrh svetlosti reflektora, pre nego što mu je srce prerano stalo.
Edi je rođen 9. oktobra 1967. godine u El Pasu, u Teksasu, kao najmlađi sin Gorija Gerera, jednog od pionira i najvećih legendi meksičkog rvanja (Lucha Libre). U porodici Gerero rvanje nije bilo posao – to je bila religija. Edi je bukvalno odrastao u ringu koji je njegov otac napravio u dvorištu porodične kuće. Još kao dečak, sa svojim bratancem Čavom, rvao se pred publikom tokom pauza na očevim turnirima.
Iako je bio vrhunski atleta, Edi je bio znatno niži od tipičnih rvača tog vremena. Da bi uspeo, morao je da bude brži, inovativniji i spremniji da istrpi bol više od drugih. Prošao je surovu školu u Meksiku i Japanu, gde su podloge ringova bile tvrde kao beton.
Njegov stil, pun akrobacija i opasnih skokova sa konopaca, polako mu je uništavao telo, ali mu je doneo status andergraund legende.
Sredinom devedesetih stiže u Ameriku (prvo u ECW, pa u WCW), gde svojom harizmom i tehnikom menja svest o tome kako "manji" rvači mogu da vode glavnu reč.
Kobna nesreća i zavisnost
Na samom pragu svetske slave, u novogodišnjoj noći 1998. na 1999. godinu, Edi je doživeo stravičnu saobraćajnu nesreću. Vozeći pod uticajem lekova, izleteo je iz vozila pri ogromnoj brzini. Lekari su bili ubeđeni da više nikada neće hodati.
Međutim, vođen fanatičnom željom, Edi se vratio u ring posle samo nekoliko meseci. Cenu tog čuda platilo je njegovo telo – hronični, nepodnošljivi bolovi naterali su ga da se u potpunosti osloni na teške lekove protiv bolova (painkillers) i alkohol.
Gubitak svega i dno života
Početkom 2000. godine prelazi u WWE (tadašnji WWF), ali demoni zavisnosti su postali preveliki. Postao je nepouzdan, agresivan i opasan za sebe i druge.
Godine 2001. njegova supruga Viki, sa kojom je imao decu, spakovala je kofere i napustila ga. Nekoliko dana kasnije, uhapšen je zbog vožnje u pijanom stanju, a WWE mu je momentalno uručio otkaz. Edi je ostao potpuno sam, bankrotirao, bez posla i porodice, u maloj hotelskoj sobi, čekajući kraj.
"Lažem, varam, kradem"
Kada su ga svi otpisali, u Ediju je proradio šampionski ponos. Prijavio se na rehabilitaciju, pronašao veru i počeo da rve za male, lokalne organizacije za zanemarljiv novac, samo da bi dokazao da je čist. Uspeo je da vrati poverenje svoje supruge i dece, a WWE, videvši njegovu transformaciju, odlučuje da mu pruži drugu šansu 2002. godine.
Tada nastaje magija. Edi je kreirao lik šarmantnog prevaranta koji koristi sve moguće trikove da bi pobedio, uz čuvenu krilaticu: "I Lie, I Cheat, I Steal" (Lažem, varam, kradem). Publika ga je obožavala jer ta krilatica nije bila znak zlobe, već snalažljivosti čoveka koji se bori protiv sistema i većih od sebe. Postao je najpopularnija ličnost na televiziji.
Vrhunac i besmrtnost
Sve je kulminiralo 15. februara 2004. godine na događaju No Way Out. Edi Gerero je izašao na megdan monstruoznom, u tom trenutku nepobedivom Broku Lesnaru za titulu WWE šampiona sveta.
U meču punom emocija, Edi je uspeo da napravi jedno od najvećih iznenađenja u istoriji sporta i osvoji šampionski pojas. Arena je eksplodirala, a scene gde Edi plače u ringu i grli svoju porodicu i danas teraju suze na oči ljubiteljima sporta. Čovek sa dna postao je kralj sveta.
Tragičan kraj i nasleđe
Nažalost, godine zloupotrebe supstanci iz prošlosti i stravični napori kojima je izlagao svoje telo ostavili su trajne, nevidljive ožiljke. Dana 13. novembra 2005. godine, Edi je pronađen mrtav u svojoj hotelskoj sobi u Minesoti. Uzrok je bio iznenadni srčani udar. Imao je samo 38 godina i bio je na vrhuncu popularnosti, planiran da ponovo osvoji svetsku titulu samo nekoliko dana kasnije.
Njegova smrt je ujedinila čitavu industriju u bolu. Edi Gerero nije bio voljen samo zato što je bio genije u ringu, već zato što je bio iskren biće. Nikada nije krio svoje greške, javno je pričao o svojim padovima i poslužio je kao inspiracija milionima ljudi da se iz najvećeg blata može stići do zvezda.
Posthumno je primljen u WWE Kuću slavnih 2006. godine, a njegov stil i harizma i danas žive kroz rvače širom sveta koji kopiraju njegove pokrete u znak poštovanja.